''Škola za sve'' , u Gimnaziji "Laza Kostić" u Novom Sadu , 25. februara 2010. god.

Prošlog četvrtka 25.02.2010.godine , mr Jovana Reba je , u Gimnaziji ''Laza Kostić'' u Novom Sadu , prisustvovala forum teatru predstave ''Škola za sve''. Predstava je nastala kao rezutat jednogodšnjeg rada sa grupom mladih Romkinja i Roma u okviru projekta ''Šanse i izbori za romske devojčice'' finansiranog od strane Fondacije Patsy Collins (CARE USA) , a koji sprovode CARE Srbija u Beogradu i Novosadski humanitarni centar (NSHC). Cilj projekta je da se doprinese dostupnosti i kvalitetu obrazovanja romskih devojčica kroz poboljšanu podršku romskim devojčicama od strane institucija koje se bave obrazovanjem; poboljšanu dostupnost obrazovnih institucija potrebama romskih devojčica; i povećanje nivoa svesti i znanja o značaju obrazovanja romskih devojčica i romske zajednice.

U većini slučajeva Romkinje nemaju prava da samostalno odlučuju o svome školovanju. Čak 44 , 4% ispitanica istraživanja Kancelarije za inkluziju Roma nije samostalno odlučivalo o svom šklovanju. Iako pokazuju bolji uspeh u školi , devojčice se u pred pubertetskom i ranom pubertetskom periodu povlače kako bi sačuvale nevinost i pripremile se za udaju.

Predstava je nastala na osnovu stvarnih događaja romskih devojčica. Primoravanje da se napušti škola od strane porodice , oskudica i nemaština kao faktori prestanka školovanja , kultura i običaji koji sputavaju , odbacivanje od strane društvene sredine. Mladi koji su učestvovali na veoma veran način dočarali su publici stvarnu sliku života romske populacije. ''Škola za sve'' je potresna predstva koja je naterala publiku da odmah reaguje , da se aktivno uključi i ponudi neka moguća rešenja prikazanih problema. Diskriminacija , predrasude , stereotipi ključni su momenti koji su prodrmali publiku i pokrenuli različite reakcije. Problem je rešen na sceni; na jedan način. Šta učiniti u realnosti?

Osnovna emocija sa kojom su prisutni otišli sa predstave je uznemirenost zbog stvarnosti koja nas okružuje , a zaključak da svaki pojedinac može puno toga da učini da bi do promene došlo. Ono što najviše raduje je da su nosioci ove predstave bili uglavnom mladi , koji su pokazali spremnost i hrabrost da izađu na scenu i kažu kakav je svet u kojem žive.

''Ja sam Nina. Romkinja sam , imam 11 godina. Ne idem u školu jer moram da pomažem mami. Ima puno posla u kući – da čisti , pere; a i moram da čuvam mlađu braću i sestre. Tata kaže da mi neće dati više da idem u školu jer se boji da ću se zaljubiti , a oni su mi već našli budućeg muža za koga ću se udati kad još malo porastem. A ja želim da idem u školu i da se družim sa drugom decom''.